Opšte je poznato da je ljudski um nastrojen ka negativnosti. Svako od nas za čas upadne u neku sumnju, složi neki loš scenario događaja za par sekundi, pa lako uđe u fazu negativnosti i negativnog percipiranja realnosti. Zašto je to tako? Zato što čovek u suštini uopšte ne mora da razmišlja o dobrim stvarima. O tome se brine Bog, Univerzum, kosmička energija… kako god to nazvali. Čovek sve dobro već dobija rođenjem i to nažalost prihvata zdravo za gotovo. Reč je o svemu što nam je dato na dar. Zato se i ponašamo prema tome nemarno.
Koliko vremena dnevno provedemo misleći o:
- zdravlju: o našem divnom telu sa svim čulima, o svim talentima, o našim emocijama koje nam omogućuju da osetimo život, o našoj duši koja nas vodi … Imamo sve to i zaboravljamo. A dovoljan je jedan virus, samo jedan stepen povišene temperature da se taj balans poremeti. Tada samo želimo da što pre ozdravimo. Nismo sposobni ni za šta drugo i sve može da sačeka. A onda se setite dece i svih ljudi koji su bolesni ili imaju neki hendikep, pa probajte da ne osetite zahvalnost za svoj život.
- o okruženju, o životu u celini. Razmislite samo o najosnovnijem. Razmislite o vazduhu koji udišete pa se setite rudara, razmislite o vodi koju pijete pa se setite pustinje, razmislite o hrani koju ćete pojesti pa se setite gladnih, razmislite o mirnoći jutra pa se setite izbeglica.
Ovaj metod upoređivanja ne treba iskorišćavati. Tako se samo vežba zahvalnost, dok to ne postane naš način razmišljanja i percipiranja sadašnjeg trenutka. Samo treba da nam bude podsetnik kada se nerviramo što stojimo u redu (a kolica su puna hrane) ili što stojimo u prepunom autobusu (a možemo da se krećemo i idemo prema toplom domu). Uvek imamo na čemu da budemo zahvalni. Ako hoćemo.
Samo se zahvalite na vašem životu i iz te pozicije krenite dalje. Zahvalnost je veoma važna, jer tada čovek pokazuje da je svestan da se predmet njegove zahvalnosti ne podrazumeva.
Biti zahvalan se uči. Treba vežbati svakodnevno. Zahvalnost nam pomaže da osvestimo sadašnji trenutak. Mnogo toga se desilo, kako bismo se našli u sadašnjem trenutku. Sve što učinimo u ovom trenutku, uticaće na našu budućnost. I ako ustanemo i ako odustanemo. Možete da budete fokusirani na svemu dobrom što imate i dalje unapređujete svoj život ili da dajete snagu lošim okolnostima u vašem životu. Zato svako od nas ima izbor.
Ne kažem da čovek treba da bude bez želja, ciljeva, da se zadovoljava sa onim što ima i da se plaši „da to ne pokvari“. Ne. Govorim o osnovama, o snažnim temeljima koji nam daju snagu i koje uvek imamo u vidu. Sve ostalo su varijabile, promenljive stvari koje treba da doživljavamo kao deo energije života, koja se stalno kreće. Tako i mi treba da se prilagođavamo, rastemo, menjamo, shvatajući i prihvatajući duboko u nama da su to sve to samo životne epizode, samo lekcije koje učimo.
Kada te osnove dobro prirastu za vaše srce i umiruju vaš um, možete se pozabaviti vašim odnosima sa ljudima, vašim poslovima, finansijama i društvenim oklonostima u kojima živite. Tada ćete moći svoju ljutnju prema nekome ili nezadovoljstvo poslom ili neku svoju manu da prepoznate kao svoje pokretače, kao nešto što vam govori „pokreni se“. Zahvalite se na tom trenutku i prihvatite ga kao početak vašeg napredovanja. Tada jasnije vidite šta hoćete da promenite i koliko vam je stalo do toga. Ako niste spremni da promenite to nešto što vam smeta, onda mora da ste osvestili da ste ipak zahvalni na mnogo čemu što trenutno imate i što niste spremni da rizikujete. I to je opet dobar rezultat. Spoznali ste da ste suštinski ipak zadovoljni.
Ako ste u osnovi zahvalni, ali i pored toga osećate da vam je promena neophodna da biste vratili osmeh na lice, lakše ćete doći do momenta kada se odlučujete na promenu. Imaćete samopouzdanje i nepogrešiv unutrašnji osećaj da radite pravu stvar. Ta radost pokretanja i uzbuđenje zbog promene, čini da se osećate poletno. Lakše dišete i ništa vam nije teško. Doći će vam ideje, razradite ih. Tada ste spremni da pokrenete stvari i prihvatite izazove. Promena iziskuje hrabrost ali ona dolazi lakše kada osećate da treba barem da pokušate. I kako god bilo, zahvalite se na novim iskustvima.
Razmislite o svim iskustvima koje stičete, o ljudima koji vas okružuju i najvažnije o vremenu koje tokom života imate na raspolaganju. To je vaše vreme i nepovratno je. Zato ga dobro iskoristite.