Depresija nije samo prolazna tuga. To je osećaj unutrašnje praznine, gubitka volje i smisla, kao da si odsečen/a od sebe i od života.
Možeš spolja da „funkcionišeš“, ali iznutra osećaš kao da se gasiš.
U geštalt psihoterapiji, depresija se ne posmatra kao slabost, već kao pokušaj organizma da se zaštiti od emocionalnog preopterećenja.
Često je u osnovi neizražena tuga, potisnuti bes ili osećaj beznadežnosti. Umesto da te preplavi bol, tvoj sistem se povlači i gasi.
Depresija se može javiti kada:
dugo trpiš nešto što te iscrpljuje,
odustaješ od svojih želja da bi ispunio/la tuđa očekivanja,
više ne veruješ da je promena moguća.
U psihoterapiji postepeno otkrivamo:
Šta si zaboravio/la da ti je važno?
Koji deo sebe si ostavio/la po strani da bi „izdržao/la“?
Geštalt pristup ne traži rešenje spolja. On te poziva da se vratiš unutra i pogledaš šta to u tebi traži pažnju, tuguje ili se nada da ćeš ga ponovo videti.
Psihoterapija ti pomaže da oživiš kontakt sa sobom, korak po korak.
Nekada prvi znak promene nije sreća, već sposobnost da osetiš tugu bez straha. U tome leži snaga.
Ako osećaš da si se izgubio/la, to ne mora da bude kraj.
Psihoterapija može biti mesto gde počinješ ponovo da osećaš – i da biraš.
Zavoli svoj dan. Počni tamo gde jesi.