…već način da ostaneš u kontaktu sa sobom
Koliko puta si rekao „da“, a u sebi vrištao „ne“?
Koliko puta si ostao duže, dao više, slušao kad ti nije bilo do toga — jer nisi hteo da razočaraš, naljutiš, pokvariš odnos?
Granice su jedna od najdubljih lekcija ličnog razvoja.
Iako svi o njima pričaju, malo ko nas je zapravo naučio kako da ih postavimo.
Zašto je postavljanje granica toliko teško?
Jer nas prati strah.
Strah da ćemo biti odbačeni.
Da ćemo ispasti grubi, sebični, „previše“.
Da nećemo biti voljeni ako nismo stalno dostupni.
Iza toga često stoji poruka koju smo usvojili od malih nogu: „Budi dobar. Ne pravi problem. Ugodi drugima.“
Ali cena toga je visoka — udaljavamo se od sebe.
Šta su granice (a šta nisu)?
Granice nisu zidovi.
One ne služe da odbace druge, već da zaštite ono što je važno u tebi.
Granice nisu agresija.
Granice su način da kažeš: „Ovo mi prija — ovo mi ne prija.“
Granice nisu odbijanje ljubavi.
One su put ka zdravim odnosima — u kojima su i tvoje potrebe važne.
Kako da počneš da postavljaš granice?
- Primeti gde ih nema.
Gde najčešće prelaziš sebe? Ko te najčešće „nagovori“ na ono što ne želiš? - Dozvoli sebi da ti nešto smeta.
Ti imaš pravo na svoj prostor, na svoje mišljenje, na „ne“. To te ne čini lošom osobom. - Počni malim koracima.
Ne moraš odmah da kažeš „NE“ svima. Dovoljno je da odložiš odgovor, da se javiš kad ti odgovara, da postaviš jedno malo: „Danas mi treba mir.“ - Oseti telo.
Telo često zna kada granica treba da se postavi — napetost, stisak u grudima, uzdah… To su signali.
U terapiji učimo da granica ne znači „kraj ljubavi“.
Znači početak poštovanja.
Učimo da postavljanje granica nije kraj odnosa — već šansa da odnos postane zdraviji, iskreniji, održiviji.
Učimo da tvoje „ne“ ne mora biti krik. Može biti tiho, jasno, puno ljubavi.
Zavoli svoj dan.
I nauči da ga sačuvaš — postavljajući granice koje te štite, a ne odvajaju.