Nisko samopouzdanje se ne mora videti spolja. Možda funkcionišeš, obavljaš obaveze i daješ maksimum, ali unutra postoji glas koji ti stalno govori da to nije dovoljno.
Taj osećaj može biti tihi pratilac u svakom odnosu, izboru, pa čak i u pogledu u ogledalo.
U geštalt psihoterapiji, nisko samovrednovanje razumemo kao posledicu ranih iskustava u kojima nisi bio/la viđen/a, prihvaćen/a i potvrđen/a u onome što jesi.
Umesto da razviješ osećaj oslonca u sebi, naučio/la si da vrednost tražiš spolja.
Nisko samopouzdanje se često razvija kada:
si u detinjstvu morao/la da budeš „dobar/a“ da bi bio voljen/a,
si naučio/la da su tuđe potrebe važnije od tvojih,
često upoređuješ sebe sa drugima i osećaš da ne vrediš dovoljno.
U psihoterapiji istražujemo:
Ko ti je nekada poručio da nisi dovoljan/na takav/va kakav/va jesi?
Na kojim mestima danas gubiš sebe da bi bio prihvaćen/a?
Geštalt pristup ti ne nudi gotove afirmacije. Umesto toga, vodi te kroz proces vraćanja kontakta sa sobom.
Psihoterapija ti pomaže da osetiš gde jesi, šta ti je važno i kako da sam sebi postaneš oslonac koji ti je možda nedostajao.
Lična vrednost ne dolazi iz tuđih reakcija. Ona raste kada naučiš da budeš veran sebi – čak i kada to znači da ne ispuniš tuđa očekivanja.
Ako ti je dosta da stalno preispituješ svoju vrednost, možda je vreme da se upoznaš sa sobom iznutra.
Psihoterapija može biti početak tvog poverenja u sebe.
Zavoli svoj dan. Veruj da je tvoje „dovoljno“ stvarno dovoljno.