U današnjem tempu života, stres je postao toliko prisutan da ga mnogi više ni ne prepoznaju kao upozorenje.
Umor, napetost, nestrpljenje, pad koncentracije i osećaj da „nemaš vremena za disanje“ postaju svakodnevica.
U geštalt psihoterapiji, stres posmatramo kao reakciju organizma koji se predugo prilagođava bez odmora i bez kontakta sa sopstvenim granicama.
Kada stalno stavljaš druge ispred sebe, tvoje telo počinje da govori umesto tebe.
Stres se često javlja kada:
pokušavaš da sve držiš pod kontrolom,
ignorišeš signale umora i zasićenja,
osećaš da nikada nije dovoljno ono što daješ.
U psihoterapiji istražujemo:
Gde se u tvom životu gubiš da bi ispunio/la očekivanja?
Kada si poslednji put stao/la i pitao/la sebe: „Šta ja želim?“
Geštalt pristup pomaže da ponovo osetiš gde su tvoje granice, šta ti prija, a šta te iscrpljuje.
Psihoterapija nije rešenje koje ti neko daje, već prostor u kom učiš da se osloniš na sebe i da reaguješ iz mesta jasnoće, a ne iz preopterećenja.
Stres nije obavezan pratilac života. Možeš da ga prepoznaš, razumeš i postepeno menjaš način na koji odgovaraš na pritisak.
Ako osećaš da si stalno na ivici, to ne mora da bude tvoje normalno.
Psihoterapija ti može pomoći da ponovo zauzmeš svoje mesto u sopstvenom životu.
Zavoli svoj dan. Osloni se na sebe.