Upravo sam doručkovao. Ovsena kaša, čija semenke, golica, lan, suvo grožđe, kajsije, banane, jogurt. Trebalo mi je 10 minuta da to pojedem. I 10 sekundi da se zahvalim na hrani koja je u toj činiji. Koliko je samo ljudi, životinja, biljaka uključeno u toj činiji hrane. Koliko je bilo potrebno vremena da sve to poraste. Ne mogu se pobrojati svi preduslovi koji su doprineli da ja mogu da kupim tu hranu.
Neko je morao da posadi seme svih tih biljaka, pa je bilo potrebno plodno zemljište da sve to izraste, pa koliko vode je bilo potrebno, pa koliko Sunčeve svetlosti.
Ovsena kaša je možda rasla u Srbiji, čija i golica, lan ko zna gde po Evropi, suvo grožđe, kajsije su možda iz Turske, a banane iz Ekvadora. Za jogurt je bila potrebna krava sa lokalne farme koja jede seno koje je opet negde poraslo zahvaljujući nekome.
A zatim gde tu mašine neophodne za obradu hrane, za transport.. Pa opet ljudi po svim tim firmama, koji ulažu svoje vreme (nepovratno) i tako sve do prodavnice zdrave hrane gde prodavačica meri po 150 grama od svega.
I sve to ode u moj stomak za 10 minuta…
Zato smatram da je naprosto lepo da na samo 10 sekundi osvestimo sve to i zahvalimo se na onome što jedemo. Svi ti ljudi, životinje, biljke, zemlja, voda, Sunce, vazduh…sve, sve, sve… je zaslužilo momenat zahvalnosti.
Lično imam običaj da uradim sledeće. Pre nego što počnem da jedem kažem: “Zahvalan sam svakome i svemu ko je učestvovao u kreiranju ovog jela. Neka ovo jelo bude blagoslov za moje zdravlje.”
Zahvalnost je mnogo važna za naše zdravlje – fizičko i mentalno, a empatija koju pritom osećamo je lek za našu emotivnu stranu ličnosti. Uz to, ako ste duhovna osoba i verujete u Boga, ne treba ni spominjati koliko je to važno za vašu duhovnu praksu.
Prijatno!