Reiki deluje ako je to za moje najviše dobro. I sve što mogu je da lepo zamolim, verujem i pustim. Ako bude uslušena moja molba – dobro, a ako ne – treba da shvatim kao lekciju, da to, iz nekog nedokučivog razloga, u ovom trenutku nije za moje najviše dobro.
“Najviše dobro” često znači da se neko trenutno dobro koje priželjkujemo neće dogoditi, zato što će to trenutno dobro prouzrokovati neke – ne tako dobre – događaje ili će nas skrenuti sa puta gde su naše najvažnije lekcije, a mi toga naravno, ne možemo biti svesni u sadašnjem trenutku. Zato sve što preostaje je da verujemo, jer time iskazujem poverenje u Boga.
Izbori su ono što nam Bog uvek daje. Ta sloboda je ono čime gradimo svoja životna iskustva i učimo lekcije.
Tako da je dobro da postoji sumnja, jer samo tako znamo da smo načinili izbor prema putu nade. Dobro je da postoji strah, jer samo tako znamo da smo načinili korak napred i time pokazali sebi da smo izabrali put hrabrosti.
Put veličanstvenosti je put u kojem se događaju greške. Ali te greške nikada nisu pogrešne, već su to lekcije koje nas dalje usavršavaju. Na putu ostvarivanja lične legende može postoji mnogo vrata. Svaka vrata nas uvode u nova prostranstva koja treba da otkrijemo. Ali možemo otvoriti samo jedna po jedna vrata.
I upravo sad ovo što pišem jeste dokaz poente cele ove priče. Ja trenutno, na mom nivou razvoja, sa informacijama kojima trenutno raspolažem i sa svim iskustvom koje sam do sada stekao – kažem da treba ići postepeno i otvarati jedna po jedna vrata. To je moja trenutna istina. I ona nije apsolutna, nepromenljiva i uklesana u kamen. Ne. Ona je samo odraz moje iskrene želje da moja shvatanja prenesem na papir. Šta će mi doneti moja buduća učenja, iskustva – ne znam. Možda ću pronaći način da otvorim nekoliko vrata odjednom, možda ću naučiti kako brzo i lako da savladam poteškoće, ali to ne znači da ovo što trenutno pišem nije istina. Ovo je moja istina u ovom trenutku. Znači mome biću, da osetim radost u srcu, blagost u grudima i osmeh na licu.
Tako da mi ovo predstavlja, između ostalog, još jednu potvrdu da je put – iliti ostvarivanje cilja – ustvari život. Postizanje cilja na strogo utvrđen način, može nas naučiti samo disciplini. Jer ako je cilj dobro poznat i ako su sve naše aktivnosti, naše misli uperene prema cilju, onda je naš razlog življenja (mesecima, godinama) negde u budućnosti. Mi tada ne možemo da osetimo sadašnjost i lekcije protiču mimo nas, jer im mi ne pridajemo nikakvu važnost.